Архе­о­ло­шки одсек је почео систе­мат­ски да се бави истра­жи­ва­њем од 1968. године. Први запо­слени архе­о­лог у Град­ском музеју у нашем граду била је Љубинка Суботић-Бабовић, од 1970. године. Љубинка Субо­тић се одмах по дола­ску при­хва­тила систе­ма­ти­за­ције знања о архе­о­ло­шким тра­го­вима које је до тада саку­пљено и реко­гно­сци­рања обале Тисе, Мртве Тисе и рита где су скон­цен­три­сана насеља, као и обале речице Чик и Бељан­ске баре. Овако је реги­стро­вано скоро 60 лока­ли­тета у бечеј­ском атару. Љубинка Суботић-Бабовић је такође уче­ство­вала или водила неко­лико архе­о­ло­шких иско­па­вања код нас која су уједно ила и прва заштитна архе­о­ло­шка иско­па­вања у нашој општини: авар­ска некро­пола на лока­ли­тету Чик у Бач­ком Петро­вом Селу (1968–1973. г. са пре­ки­дима), нео­лит­ско насеље на лока­ли­тету Риб­њак код Бач­ког Гра­ди­шта (1970. г.) и нео­лит­ско насеље на лока­ли­тету Вино­гради (1971).

После њеног одла­ска, 1973. године у Град­ском музеју у Бечеју је на месту кустоса-археолога од 1973. до 1975. године радио тада сту­дент архе­о­ло­гије Вла­сти­мир Јан­ков који ће уче­ство­вати на неким иско­па­ва­њима: стар­че­вачко насеље на лока­ли­тету Псеће брдо и авар­ска некро­пола на лока­ли­тету Пер­лек, оба 1974. године.

Године 1975. у Град­ски музеј долази Небојша Ста­но­јев. Небојша Ста­но­јев руко­во­дио је мно­го­број­ним архе­о­ло­шким радо­вима на лока­ли­те­тима од којих ће неки бити систе­мат­ски пра­ћени више година. Небојша Ста­но­јев је наста­вио рад на иско­па­вању авар­ске некро­поле на лока­ли­тету Пер­лек 1975. године као члан екипе. Сле­де­ћих година нај­више се радило на заштит­ном иско­па­вању лока­ли­тета Ботра и Пер­лек која су дала и нај­више резул­тата. Година 1978. године оба­вљено је неко­лико иско­па­вања на лока­ли­тету Ботра (Пре­чи­стач отпад­них вода), али и иско­па­вање у Пио­нир­ској улици. У оквиру истра­жи­вања будуће трасе ауто­пута Нови Сад-Суботица Град­ски музеј Бечеј радио је на делу трасе код Врбаса. Лока­ли­тет Врбас истра­жи­ван је и сле­деће 1979. г. као и лока­ли­тет Ботра-Пречистач на коме ће се иско­па­вање оба­вљати и 1981, 1982. и 1983. године. Године 1983. оба­вљено је и заштитно архе­о­ло­шко иско­па­вање лока­ли­тета Ботра-Семенска ста­ница. Лока­ли­тет Пер­лек је веома богато нала­зи­ште. Како је лока­ција фабрике Carbo-Dioxid иза­брана баш на сред­њoве­ков­ном насељу, од те године и надаље ће се пра­тити сви инве­сти­ци­они радови у кругу ове фабрике.

Након њего­вог одла­ска у Град­ском музеју у Бечеју ће опет једно време радити Вла­сти­мир Јан­ков на месту кустоса архе­о­лога од 1980–1983. године. У пом пери­оду ће уче­ство­вати на архе­о­ло­шком иско­па­вању Пер­лек 1980. и 1981. г.

Године 1984. на радно место кустоса-археолога долази Бра­ни­слава Микић Анто­нић. Лока­ли­тети који су иско­па­вани су Пер­лек (1984, 1988/89, 1994–1995, 2001,2003,2008), Перлек-Бензинска ста­нице (2001,2003), Пио­нир­ска улица (1988,2003), Ботра-Зидра (1986–1989), Доње Угар­нице (1985), Бељан­ска бара (1986), лок. Ботра (1994–1995, 2006). Овим иско­па­ва­њима, на неким лока­ли­те­тима, наста­вљено је истра­жи­вање већ позна­тих насеља и некро­пола (Ботра, Пер­лек, Пио­нир­ска улица), док су на неким лока­ли­те­тима откри­вена пот­пуна нова насеља која до тада нису била позната (Ботра-Зидар, Бељан­ска бара, Доње Угар­нице). Истра­жени су и слу­чајно откри­вени поје­ди­начни гро­бови (у Бач­ком Гра­ди­шту, Бач­ком Петро­вом Селу, Зуб­ној амбу­ланти, Хај­дук Вељ­ко­вој улици, на Ста­рој Бикари).