Будући да је ово релативно мала установа, код појединих одсека сконцентрисани су врло различити послови. Такав је случај и у Општем одсеку. Првих година постојања Музеја није било стално запослених радника, већ само хонорарни службеник и спремачица. Они су обављали административно — финансијске послове, одржавање чистоће, техничке послове на изложбама (стручњаци су ангажовани са стране) и др. Такав систем организације рада трајао је све до 1962. године када је примљен први радник у стални радни однос – историчар уметности који је уједно био и управник Музеја. У почетку, управник је обављао и део административно-финансијских послова, књиговодство и одржавање чистоће радили су и даље хонорарни сарадници.
Како кустос са оваквим распоредом послова није могао да се у пуној мери ангажује на стручном раду, то је у наредних неколико година убеђиван оснивач (Општина) ове Установе о потреби примања у стални радни однос спремачице-курира и административно-финансијског радника. Ова настојања почињу да се остварују у децембру 1965. године када је примљена у стални радни однос Илона Балаша на место спремачице курира, а јануара 1968. године у стални радни однос, али на место књиговође и административног радника, примљена Јулка Мајор.
Наредних година, на овим пословима промениће се неколико радника, да би 1971. године на то место била примљена Вукосава Проданов која је радила до 2010. године када се пензионисала. На њено радно место долази Ксенија Милић Врачарић. Што се делатности тиче, рецимо у 1973. години, поред наведених послова за ова радна места, радило се на хемеротеци, инвентарисању књига и стручној библиотеци (104 ком), пословима око постављања изложбе, дежурство на изложбама и др.
Када је већ реч о стручној библиотеци, она је основана 1964. године да би 1973. године имала укупно 859 књига и часописа. Годишње набављање књига било је врло различито због многих околности (куповина, поклон) тако имамо, поред већ поменуте године, набавку 1979. године 139 комада, 1990. године 99 комада, а данас броји преко 4.500 књига.
Како ће рад Музеја, током целог периода његовог постојања, пратити и допунски послови, то ће и овај одсек на њима бити ангажован у домену своје делатности.
Из овога, што је у врло кратким цртама речено, може се закључити да је рад у овом одсеку, иако слабо видљив за спољни свет, има врло велики значај и да је из свог делокруга рада пратио све остале одсеке.