Будући да је ово рела­тивно мала уста­нова, код поје­ди­них одсека скон­цен­три­сани су врло разли­чити послови. Такав је слу­чај и у Општем одсеку. Првих година посто­јања Музеја није било стално запо­сле­них рад­ника, већ само хоно­рарни слу­жбе­ник и спре­ма­чица. Они су оба­вљали адми­ни­стра­тивно — финан­сиј­ске послове, одр­жа­вање чистоће, тех­ничке послове на изло­жбама (струч­њаци су анга­жо­вани са стране) и др. Такав систем орга­ни­за­ције рада тра­јао је све до 1962. године када је при­мљен први рад­ник у стални радни однос – исто­ри­чар умет­но­сти који је уједно био и управ­ник Музеја. У почетку, управ­ник је оба­вљао и део административно-финансијских послова, књи­го­вод­ство и одр­жа­вање чистоће радили су и даље хоно­рарни сарад­ници.

Како кустос са ова­квим распо­ре­дом послова није могао да се у пуној мери анга­жује на струч­ном раду, то је у наред­них неко­лико година убе­ђи­ван осни­вач (Општина) ове Уста­нове о потреби при­мања у стални радни однос спремачице-курира и административно-финансијског рад­ника. Ова насто­јања почињу да се оства­рују у децем­бру 1965. године када је при­мљена у стални радни однос Илона Балаша на место спре­ма­чице курира, а јану­ара 1968. године у стални радни однос, али на место књи­го­вође и адми­ни­стра­тив­ног рад­ника, при­мљена Јулка Мајор. 

Наред­них година, на овим посло­вима про­ме­ниће се неко­лико рад­ника, да би 1971. године на то место била при­мљена Вуко­сава Про­да­нов која је радила до 2010. године када се пен­зи­о­ни­сала. На њено радно место долази Ксе­нија Милић Вра­ча­рић. Што се делат­но­сти тиче, рецимо у 1973. години, поред наве­де­них послова за ова радна места, радило се на хеме­ро­теци, инвен­та­ри­сању књига и струч­ној библи­о­теци (104 ком), посло­вима око поста­вљања изло­жбе, дежур­ство на изло­жбама и др.

Када је већ реч о струч­ној библи­о­теци, она је осно­вана 1964. године да би 1973. године имала укупно 859 књига и часо­писа. Годи­шње наба­вљање књига било је врло разли­чито због мно­гих окол­но­сти (купо­вина, поклон) тако имамо, поред већ поме­нуте године, набавку 1979. године 139 комада, 1990. године 99 комада, а данас броји преко 4.500 књига.

Како ће рад Музеја, током целог пери­ода њего­вог посто­јања, пра­тити и допун­ски послови, то ће и овај одсек на њима бити анга­жо­ван у домену своје делат­но­сти.

Из овога, што је у врло крат­ким цртама речено, може се закљу­чити да је рад у овом одсеку, иако слабо видљив за спољни свет, има врло велики зна­чај и да је из свог дело­круга рада пра­тио све остале одсеке.