Конзерваторски одсек

Један од врло важних послова на пред­мету који се набави за музеј­ске збирке (поред самог наба­вљања, инвен­та­ри­сања и обраде) је његово кон­зер­ви­рање. Наиме, врло је ретко да на пред­мету који доспе у Музеј, не треба нека интер­вен­ција. Оно што је нај­мање то је само чишћење од нечи­стоћа, али у већем броју потребне су поправке (аутен­тичне), рекон­струк­ција поје­ди­них делова, заштита од могу­ћих даљих спољ­них ути­цаја на посто­ја­ност самог пред­мета итд. Због ово­лике његове важно­сти, осни­вање кон­зер­ва­тор­ског одсека је тиме оправ­да­није.

Међу­тим, осни­ва­њем Музеја није осно­ван и овај одсек. Првих година рада ове Уста­нове није се ни јавила потреба за овом делат­но­шћу, с обзи­ром да су се у њему углав­ном нала­зиле умет­ничке слике из рада Умет­ничке коло­није Бечеј. Тек 70-их година, када се све више про­ши­рује саку­пљачка делат­ност и на друге обла­сти музеј­ског дело­вања, јавља се све већа потреба и за зашти­том наба­вље­них пред­мета.

У почетку, овај про­блем ће се реша­вати сла­њем пред­мета у одго­ва­ра­јуће уста­нове на њихову заштиту.

Пре­ломна година, што се тиче заштите, је 1978 када је у оквиру Музеја изгра­ђена ради­о­ница и при­мљен први конзерватор-техничар Вла­сти­мир Јан­ков до 30. 6. ове године, а од 1. 8. 1978. Ласла Лен­ђела као конзерватор-сарадник до 7. 10. 1994. године. У овој години је, због градње ради­о­нице, рађена само пре­вен­тивна заштита кера­мике, хар­тије и тек­стила.

Даљи развој ове стручне делат­но­сти захте­вао је наба­вљање и мон­ти­рање потребне опреме за што ком­плет­није оба­вљање ових послова. Тако имамо у ‘79. поред кон­зер­ва­ције рад на архе­о­ло­шком иско­па­вању и оба­вљање тех­нич­ких послова на изло­жбама. 1980. године кон­зер­ви­ран је и реста­у­ри­ран про­на­ђени мате­ри­јал са лока­ли­тета „Врбас“, „Пер­лек“ и „Ботра“, а етно­ло­шки мате­ри­јал је пре­вен­тивно зашти­ћен. Од 1981. отвара се и радно место конзерватора-техничара на које је при­мљена Све­тлана Сто­ја­но­вић. Те године кон­зер­ви­рано је 184 пред­мета свих збирки, поред рада на свим пра­те­ћим посло­вима овог одсека.

За наред­них десе­так година основна карак­те­ри­стика овог одсека је да се сваке године кон­зер­ви­рало око 100 пред­мета, поред пре­вен­тивне заштите ново­на­ба­вље­них, послова на доку­мен­та­цији о зашти­ће­ним пред­ме­тима, тех­нич­ким посло­вима око изло­жби и дру­гог. У овом раз­до­бљу зна­чајно је анга­жо­вање кон­зер­ва­тора на заштити капеле Баро­нице Јовић и ико­но­стаса у њој, а слични послови оба­вљени су и на капели Бог­дана Дун­ђер­ског.

Као резул­тат високе струч­но­сти и про­фе­си­о­нал­но­сти у овом послу 1985. године долази до обја­вљи­вања струч­ног рада: „Кон­зер­ва­ција, реста­ру­ра­ција и заштита боје­ног етно­ло­шког дрве­ног мате­ри­јала“ аутора конзерватора-сарадника Ласла Лен­ђела.

На лока­ли­тету Ботра-Зидар 1988. године отко­пана је нео­ште­ћена сар­мат­ска пећ из III-IV века, преч­ника око 1 m. Оно што је нео­бично је њена калота која није обру­шена. Управо то је био разлог одлуке да се пећ у целини пре­несе у Музеј што је био прави иза­зов за кон­зер­ва­тора.

За године које су сле­диле после 1991. г. карак­те­ри­стично је зна­чајно сма­њење, и то углав­ном нај­сло­же­ни­јих послова, а који су захте­вали и нај­већа сред­ства. Ово сма­њење везано је углав­ном за дога­ђаје у целој земљи и немо­гућ­но­сти већих издва­јања за ову намену. Тако се у овом пери­оду раде мање сло­жени послови и они који траже мања финан­сиј­ска сред­ства.