Један од врло важних послова на предмету који се набави за музејске збирке (поред самог набављања, инвентарисања и обраде) је његово конзервирање. Наиме, врло је ретко да на предмету који доспе у Музеј, не треба нека интервенција. Оно што је најмање то је само чишћење од нечистоћа, али у већем броју потребне су поправке (аутентичне), реконструкција појединих делова, заштита од могућих даљих спољних утицаја на постојаност самог предмета итд. Због оволике његове важности, оснивање конзерваторског одсека је тиме оправданије.
Међутим, оснивањем Музеја није основан и овај одсек. Првих година рада ове Установе није се ни јавила потреба за овом делатношћу, с обзиром да су се у њему углавном налазиле уметничке слике из рада Уметничке колоније Бечеј. Тек 70-их година, када се све више проширује сакупљачка делатност и на друге области музејског деловања, јавља се све већа потреба и за заштитом набављених предмета.
У почетку, овај проблем ће се решавати слањем предмета у одговарајуће установе на њихову заштиту.
Преломна година, што се тиче заштите, је 1978 када је у оквиру Музеја изграђена радионица и примљен први конзерватор-техничар Властимир Јанков до 30. 6. ове године, а од 1. 8. 1978. Ласла Ленђела као конзерватор-сарадник до 7. 10. 1994. године. У овој години је, због градње радионице, рађена само превентивна заштита керамике, хартије и текстила.
Даљи развој ове стручне делатности захтевао је набављање и монтирање потребне опреме за што комплетније обављање ових послова. Тако имамо у ‘79. поред конзервације рад на археолошком ископавању и обављање техничких послова на изложбама. 1980. године конзервиран је и рестауриран пронађени материјал са локалитета „Врбас“, „Перлек“ и „Ботра“, а етнолошки материјал је превентивно заштићен. Од 1981. отвара се и радно место конзерватора-техничара на које је примљена Светлана Стојановић. Те године конзервирано је 184 предмета свих збирки, поред рада на свим пратећим пословима овог одсека.
За наредних десетак година основна карактеристика овог одсека је да се сваке године конзервирало око 100 предмета, поред превентивне заштите новонабављених, послова на документацији о заштићеним предметима, техничким пословима око изложби и другог. У овом раздобљу значајно је ангажовање конзерватора на заштити капеле Баронице Јовић и иконостаса у њој, а слични послови обављени су и на капели Богдана Дунђерског.
Као резултат високе стручности и професионалности у овом послу 1985. године долази до објављивања стручног рада: „Конзервација, рестарурација и заштита бојеног етнолошког дрвеног материјала“ аутора конзерватора-сарадника Ласла Ленђела.
На локалитету Ботра-Зидар 1988. године откопана је неоштећена сарматска пећ из III-IV века, пречника око 1 m. Оно што је необично је њена калота која није обрушена. Управо то је био разлог одлуке да се пећ у целини пренесе у Музеј што је био прави изазов за конзерватора.
За године које су следиле после 1991. г. карактеристично је значајно смањење, и то углавном најсложенијих послова, а који су захтевали и највећа средства. Ово смањење везано је углавном за догађаје у целој земљи и немогућности већих издвајања за ову намену. Тако се у овом периоду раде мање сложени послови и они који траже мања финансијска средства.