Архива

Јесењи сазив Сред­њо­ве­ковне сек­ције Срп­ског архе­о­ло­шког дру­штва

Ово­го­ди­шњег јесењи сазива Сред­њо­ве­ковне сек­ције Срп­ског архе­о­ло­шког дру­штва оди­грао се у Бечеју где је дома­ћин био Град­ски музеј Бечеј.Скуп се одр­жао у пери­оду 03–04. новем­бра 2017. године у Бечеју у хотелу Imperial Lux doo.

музеј­ски савет­ник архе­о­лог
пред­сед­ник Сред­њо­ве­ковне сек­ције САД
Бра­ни­слава Микић Анто­нић

Nulla dies sine linea

19. маја 2016. године у Град­ском музеју Бечеј била је отво­рена изло­жба цртежа и гра­фика “Nulla dies sine linea” из збирке Музеја и тра­јача је током целог лет­њег пери­ода.

Птице Сеј­шела“

Изло­жба фото­гра­фија: „ПТИЦЕ СЕЈШЕЛА“ Аутора: Вуко Лабана, у четвр­так 16. јуна 2016. године била је отво­рена у про­сто­ри­јама Град­ског музеја Бечеј, Главна 25 и била је поста­вљена два месеца.

На отва­рању изло­жбе гово­рили су: Милан Ружић, пред­сед­ник Дру­штва за заштиту и про­у­ча­вање птица Србије и аутор фото­гра­фија Вуко Лабан .

У Град­ском музеју Бечеј била је отво­рена изло­жба фото­гра­фија “Птице Сеј­шела“ аутора Вуко Лабана. Птице је заво­лео још у раној мла­до­сти у Сенти поред Тисе.
Вуко Лабан је експерт за за сате­лит­ске кому­ни­ка­ције и ради у Европи, Азији и Африци.
Архи­пе­лаг Сеј­шели чине 115 острва у Индиј­ском оке­ану, 1600 км источно од обале Кеније и Тан­за­није. Главно острво је Махе и на њему се налази главни град Вик­то­рија. Тури­зам је главни извор при­хода за ста­нов­нике Сеј­шела који спа­дају међу бога­тије афричке државе. Цен­трална острва Сеј­шел­ског архи­пе­лага су микро­кон­ти­нен­тална и осла­њају се на гра­нитну основу, што је јасно видљиво на неким од плажа. Остала острва су корална.Острво птица је наци­о­нални парк и на њему живи око 2 500 000 птица, а број тури­ста је дневно огра­ни­чен на 40. (пре­у­зето из Вики­пе­дије)
Изло­жба је орга­ни­зо­вана заједно са Дру­штвом за заштиту и про­у­ча­вање птица Србије чији је Вуко Лабан члан.

Кре­а­тивни тим ПУ “Лабуд Пејо­вић” и Град­ски музеј Бечеј на изло­жби деч­јих руко­тво­рина “Стари занати”

На изло­жби деч­јих руко­тво­рина под нази­вом “Стари занати” која је била отво­рена 12. маја 2016. године, кроз дечје радове пред­ста­вљена су три стара заната: грн­чар­ство, ткање и израда накита. Музеј је пред­ме­тима из сво­јих збирки и леген­дама о исто­риј­ском развитку ових заната допу­нио ову изло­жбу.
На све­ча­ном отва­рању у про­сто­ри­јама Град­ског музеја Бечје насту­пили су хорић „Лабуд Пејо­вић“ уз пратњу там­бу­ра­шког орке­стра Музичке школе „Петар Коњо­вић“ и про­фе­со­рице Мар­тине Карин, пле­сна група „Петренце“ МКУД-а „Петефи Шан­дор“ са Чесак Кор­чик Анико и Чесак Бала­жем и Гогини и Тањини „Кре­зу­бићи“ уз пратњу Миро­слава Сила­шког. Такође, доде­љене су и награде за награ­ђене радове који су изло­жени у ход­нику Музеја.
У току тра­јања изло­жбе “Стари занати” кустос етно­лог, кустос исто­ри­чар и музеј­ски савет­ник архе­о­лог Град­ског музеја Бечеј одр­жали су пре­да­вање уче­ни­цима Основне школе “Здравко Гло­жан­ски” у вези ста­рих заната кроз архе­о­ло­гију, етно­ло­гију и исто­рију.


 

Изло­жба пре­па­ри­ра­них живо­тиња “Exotic Zoo”

У Град­ском музеју Бечеј је 31. марта 2016. године била отво­рена изло­жба пре­па­ри­ра­них живо­тиња из Народ­ног музеја из Кикинде под нази­вом “Exotic Zoo”.

Ову врло атрак­тивну изло­жбу посе­тило је око 2300 људи, међу којима нај­више деце.

У току тра­јања изло­жбе, музеј­ски савет­ник — архе­о­лог, Бра­ни­слава Микић Анто­нић и кустос — исто­ри­чар, Немања Кара­пан­џић Град­ског музеја Бечеј одр­жали су квиз знања деци Основне школе “Шаму Михаљ” из Бечеја.


 

Шмин­кање” про­сто­рија Град­ског музеја

Радови су обу­хва­тили сана­цију изло­жбе­них сала у виду кре­чења мале и велике сале, као и ула­зног ход­ника.

Радови су вођени и у кан­це­ла­рији кустоса исто­ри­чара, где је бето­ни­ран под и поста­вљен лами­нат. Кан­це­ла­рија је осве­жена и новом бојом зидова.

У кан­це­ла­рији кустоса исто­ри­чара умет­но­сти зидови су окре­чени, а подови су добили нову боју. 

Сред­ства потребна за радове обез­бе­дила је локална само­у­права, а пред­ви­ђена су у буџету Музеја за 2016. годину.