Историјски одсек

Ако се иде неком хро­но­ло­ги­јом, ово је четврти одсек фор­ми­ран у овом Музеју. Међу­тим, неких актив­но­сти на овом плану било је од самог oсни­вања Уста­нове. Прва актив­ност била је орга­ни­зо­вање изло­жбе:

Музеј­ски пред­мети из Сенте“ од 27. 12. 1953. до јесени 1954. године. То је била про­па­гандна изло­жба која је имала за циљ да ани­мира гра­ђан­ство како би у што већем броју донели пред­мете који су инте­ре­сантни за исто­рију Бечеја и његове око­лине. Про­па­ганда је имала успеха и саку­пљен је зна­ча­јан број пред­мета. Како се ово саку­пљање односи на ама­тер­ски рад и пошто није било струч­њака за његову даљу обраду, он ће бити покло­њен музе­јима у Сенти и Новом Саду. Нешто слично деша­ваће се и наред­них осам година.

Пре­крет­ница у овој делат­но­сти настаје када долази прво стручно лице за музеј­ску делат­ност (1962). Оно је било исто­ри­чар умет­но­сти, то ће и рад из те обла­сти бити пре­о­вла­ђу­јући, али и дру­гим врстама делат­но­сти она ће посве­тити могућу пажњу. Тако имамо већ 1963. године орга­ни­зо­вање изло­жби: „Уче­шће жена у Рад­нич­ком покрету, народ­ној рево­лу­цији и после­рат­ној изградњи“ и „При­вредни и дру­штвени разви­так среза Нови Сад“, а 1964. године изло­жбу „Титов пут по земљама Северне и Јужне Аме­рике“. Међу­тим, први пут, да тако кажемо, помињу се, у изве­штају о раду, при­ку­пљени пред­мети за музеј­ску збирку (то су пред­мети везани за исто­рију и етно­ло­гију) из XIX века, као и из пери­ода НОБ-а у 1965. години. У наред­ној години шири се круг делат­но­сти, пошто сада постоје пове­ри­оци који на ама­тер­ској основи саку­пљају пред­мете или оба­ве­шта­вају Музеј о месту где се они налазе. Ове године орга­ни­зо­вана је изло­жба „Вој­во­дина у 1941. години“. Исти систем набавке пред­мета одви­јаће се још низ година с тим што је про­ши­рена мрежа пове­ре­ника за оба­ве­шта­вање о нала­зима пред­мета из зави­чајне истори је, а орга­ни­зо­ва­них изло­жби биће ’67. четири и то: „25. година ЈНА“, у сарадњи са одсе­ком за НО СО Бечеј од 12–18.6., „Стручни часо­писи и новине из Мађар­ске“ у сарадњи са „Фору­мом“ из Н. Сада од 21–30. 9. „Сарадња Југо­сло­вен­ске армије са дру­гим арми­јама света“ у сарадњи са Оде­ље­њем НО СО Бечеј од 27.10–2. 11. и „Три­де­сет година руко­во­ђења Пар­ти­јом друга Тита“ у зајед­ници са Одбо­ром за про­славу у децем­бру, ’68. једна изло­жба и ’69. једна. Један одре­ђен зна­чај у развоју овог одсека имаће 1969. година када су први пут наба­вљени пред­мети и еви­ден­ти­рани у музеј­ске књиге. Овај посао наста­виће се и убу­дуће. Поне­ких година биће акција у при­ку­пљању на одре­ђену тему. Овај начин при­ку­пљања у 1971. и ’72. години био је везан за књи­жевну и музичку зао­став­штину са нашег терена, па је захва­љу­јући про­на­ђе­ној грађи и пода­цима у ’72. поред инвен­та­ри­сања и устро­јена еви­ден­ција о истим. У изве­штају о раду Музеја 1972. године поја­вљује се први пут бројно стање овог одсека. Тада он има око 700 пред­мета и преко 2.000 фото­гра­фија раз­ног садр­жаја. Ова при­ку­пљена кул­турна зао­став­штина омо­гу­ћиће да 1973. године, када се буде обе­ле­жа­вала 20-то годи­шњица посто­јања ове куће, орга­ни­зује мања стална изло­жбена поставка „Из про­шло­сти Бечеја“ (заједно са архе­о­ло­шким пред­ме­тима). У овој години први пут је при­мљен кустос-историчар Гаврило Вар­дић, али на одре­ђено време, док ће стално радно место бити отво­рено наредне године. Резул­тати попуне рад­ног места видеће се већ прве године, иако је рађено само један краћи период, у броју инвен­та­ри­са­них пред­мета (164), поред дру­гих послова који су се одви­јали у овом пери­оду.

Тако су орга­ни­зо­ване три пре­у­зете изло­жбе, инвен­та­ри­сан разни пра­тећи мате­ри­јал и др. Исти тренд наста­виће се и наредне године када се инвен­та­ри­сало 211 пред­мета, око 250 фото­гра­фија и дру­гог мате­ри­јала, а пре­у­зете су и поста­вљене две изло­жбе.

На крају, ако река­пи­ту­ли­рамо рад исто­риј­ског одсека за ово време посто­јања Музеја, рецимо да је тема саку­пљања врло шаро­лика. Она обу­хвата прак­тично све сфере живота овог града. Међу­тим, ипак су сти­ца­јем разли­чи­тих окол­но­сти, неке обла­сти засту­пље­није, неке мање, а неке да скоро и немају ништа сачу­вано. Данас се исто­риј­ски одсек састоји из 19 збирки, од којих наво­димо само оне нај­број­није и нај­вред­није: Збирка пла­ката броји преко две­ста пред­мета који углав­ном потичу из XX века, а темат­ски су врло разли­чити: спорт, позо­ри­ште, поли­тика и др. Збирка раз­глед­ница је нај­број­нија и броји преко 700 пред­мета, а обу­хвата сва места општина Бечеј и Србо­бран које на врло упе­ча­тљив и илу­стра­ти­ван начин говоре о исто­риј­ском развоју поје­ди­них места. Збирка карата, пла­нова града и зграда у Бечеју и ако број­чано није велика, веома је кори­сна за обраду насеља.

Збирка ордења и зна­мења обу­хвата нај­ве­ћим делом Аустро-Угарску, а нешто мање Кра­ље­вину Југо­сла­вију и СФРЈ.

Збирка књига и бро­шура у којој је тема­тика аутора врло разли­чита, али зајед­ничко им је да су све са тери­то­рије коју покрива Музеј.

Збирка новина има зави­дан број пред­мета – око три­ста. Вре­мен­ски период који обу­хва­тају је од XIX века па до сада, а изла­зиле су на срп­ском и мађар­ском језику.

Збирка про­свете садржи веома богат и раз­но­вр­стан музеј­ски мате­ри­јал. У њој се налазе годи­шњи школ­ски изве­штаји, ђачка све­до­чан­ства и дипломе, као и наставна сред­ства. На ста­рим фото­гра­фи­јама и табло­има сни­мљени су бивши уче­ници и настав­ници као и истак­нути про­светни рад­ници.

Збирка спорта је исто једна од бога­ти­јих са бро­јем пред­мета. Садржи при­знања како поје­ди­наца тако и екипа у виду диплома, медаља, пехара и др., а рас­по­лаже и са зна­чај­ном гра­ђом на ову тему.

Збирка оружја и војне опреме садржи сабље, кубуре, пиштоље, пушке, вој­ничке чуту­рице, ранце, коњ­ска војна седла и др. Пред­мети потичу из разли­чи­тих ради­о­ница, а везани су за ратна зби­вања XIX и почет­ком XX века на овом про­стору. У овом пери­оду наба­вљено је око 2500 пред­мета и много већи број фото­гра­фија.

Изло­жбена делат­ност је била врло жива, с обзи­ром од када је отво­рено стално радно место кустоса у овом одсеку, и у том пери­оду орга­ни­зо­вано је око 40 изло­жби. Поред овога напи­сан је већи број ката­лога и тек­стова по нови­нама и часо­пи­сима.