Прикупљањем дела ликовне уметности и формирањем мале уметничке збирке почео је, уствари, историјат Градског музеја као установе. Први експонати биле су слике које су у тадашњу Галерију приспеле 1954., годину дана касније после званичног оснивања Галерије, а исте године када је у организацији ове установе одржана прва уметничка колонија. Временско подударање није случајно, јер су прве слике из збирке настале управо у ликовној колонији, једној од првих послератних у Војводини и уопште у Србији. У Том њеном првомсазиву учествовали су угледни уметници: Јожеф Ач, Милорад Балаћ, Ђорђе Бошан, Милан Керац, Стеван Максимовић, Миливој Николајевић и Зоран Петровић – и од сваког од њих остало је у фонду једно или више дела одабраних са изложбе која је одржана исте године. Од скоро педесет уметничких радова презентираних на Првој изложби Уметничке колоније тринаест је остало у трајном власништву Музеја. Те прве године још толико уметничких дела набављено је на друге начине, откупом или поклоном. Иницијална уметничка збирка садржавала је још и сјајне слике Ђорђа Бошана, Јожефа Ача, Николе Граовца, Зорана Петровића и неколико цртежа Миливоја Николајевића.
Наредне, 1955. године, фонд збирке допуњен је са још тридесетак дела искључиво од уметника који су радили у другом сазиву Колоније. И тако редом сваке године у власништво Галерије доспевала су дела Милана Коњовића, Зорана Петровића, Богумила Карлавариса, Александра Луковића, Стевана Максимовића. Петрика Пала, Бошка Петровића у Јована Содатовића и других познатих уметника.
Године 1965. догодила се значајна промена у профилу и структуриуметничког фонда, којом је једна у суштини галеријска збирка почела да поприма музејска обележја. Почело је, наиме сакупљање и чување старих уметничких дела , углавном од аутора који су на неки начин везани за Бечеј и ширу околину. У наредних шест-седам година Музеј ће сакупити, евидентирати, рестаурисати и сачувати сттинак таквих дела, углавним из 19. и прве половине 20. века. Била су то дела различитих стилова и уметничке вредности, од аматерских, чак примитивних дела сеоске наиве до врхунссрпских, мађарских или сраних уметника.
Музеј је повремено набављао и предмете примерњене уметности и од њих је формирана али интересантна збирка која данас броји стотинак дела.
За више од шездесет година постојања Градски музеј у Бечеју је сакупио, сачувао и у различитим приликама презентирао око 1 500 дела ликовне у примењене уметности. Одсек за ликовне уметности приредио је преко 200 изложби, издато је близу ститину публикација и успостављена је повремена или трајна сарадња са дессетак важнијих музејских и галеријских установа. За више од шездесет година постојања Градски музеј у Бечеју постао је тачка окупљања многих ликовно-уметничких дешавања града и ближе околине, уздижући ликовно стваралаштво завичајне средине на један виши ниво. Уметничка дела у збирци, преко сталне и повремене публике, постала су живи учесници културних дешавања у средини која је је и сама имала осећај за уметничке и цивилизацијске вредности.
Радослав Михаиловић