При­ку­пља­њем дела ликовне умет­но­сти и фор­ми­ра­њем мале умет­ничке збирке почео је, уствари, исто­ри­јат Град­ског музеја као уста­нове. Први експо­нати биле су слике које су у тада­шњу Гале­рију при­спеле 1954., годину дана касније после зва­нич­ног осни­вања Гале­рије, а исте године када је у орга­ни­за­цији ове уста­нове одр­жана прва умет­ничка коло­нија. Вре­мен­ско поду­да­рање није слу­чајно, јер су прве слике из збирке настале управо у ликов­ној коло­нији, јед­ној од првих после­рат­них у Вој­во­дини и уоп­ште у Србији. У Том њеном првом­са­зиву уче­ство­вали су угледни умет­ници: Јожеф Ач, Мило­рад Балаћ, Ђорђе Бошан, Милан Керац, Сте­ван Мак­си­мо­вић, Мили­вој Нико­ла­је­вић и Зоран Петро­вић – и од сва­ког од њих остало је у фонду једно или више дела ода­бра­них са изло­жбе која је одр­жана исте године. Од скоро педе­сет умет­нич­ких радова пре­зен­ти­ра­них на Првој изло­жби Умет­ничке коло­није три­на­ест је остало у трај­ном вла­сни­штву Музеја. Те прве године још толико умет­нич­ких дела наба­вљено је на друге начине, отку­пом или покло­ном. Ини­ци­јална умет­ничка збирка садр­жа­вала је још и сјајне слике Ђорђа Бошана, Јожефа Ача, Николе Гра­овца, Зорана Петро­вића и неко­лико цртежа Мили­воја Нико­ла­је­вића.

Наредне, 1955. године, фонд збирке допу­њен је са још три­де­се­так дела искљу­чиво од умет­ника који су радили у дру­гом сазиву Коло­није. И тако редом сваке године у вла­сни­штво Гале­рије доспе­вала су дела Милана Коњо­вића, Зорана Петро­вића, Богу­мила Кар­ла­ва­риса, Алек­сан­дра Луко­вића, Сте­вана Мак­си­мо­вића. Петрика Пала, Бошка Петро­вића у Јована Сода­то­вића и дру­гих позна­тих умет­ника.

Године 1965. дого­дила се зна­чајна про­мена у про­филу и струк­ту­ри­у­мет­нич­ког фонда, којом је једна у суштини гале­риј­ска збирка почела да поприма музеј­ска обе­лежја. Почело је, наиме саку­пљање и чување ста­рих умет­нич­ких дела , углав­ном од аутора који су на неки начин везани за Бечеј и ширу око­лину. У наред­них шест-седам година Музеј ће саку­пити, еви­ден­ти­рати, реста­у­ри­сати и сачу­вати стти­нак таквих дела, углав­ним из 19. и прве поло­вине 20. века. Била су то дела разли­чи­тих сти­лова и умет­ничке вред­но­сти, од ама­тер­ских, чак при­ми­тив­них дела сео­ске наиве до врхунс­срп­ских, мађар­ских или сра­них умет­ника.

Музеј је повре­мено наба­вљао и пред­мете при­мер­њене умет­но­сти и од њих је фор­ми­рана али инте­ре­сантна збирка која данас броји сто­ти­нак дела.

За више од шезде­сет година посто­јања Град­ски музеј у Бечеју је саку­пио, сачу­вао и у разли­чи­тим при­ли­кама пре­зен­ти­рао око 1 500 дела ликовне у при­ме­њене умет­но­сти. Одсек за ликовне умет­но­сти при­ре­дио је преко 200 изло­жби, издато је близу сти­тину публи­ка­ција и успо­ста­вљена је повре­мена или трајна сарадња са дес­се­так важни­јих музеј­ских и гале­риј­ских уста­нова. За више од шезде­сет година посто­јања Град­ски музеј у Бечеју постао је тачка оку­пљања мно­гих ликовно-уметничких деша­вања града и ближе око­лине, узди­жући ликовно ства­ра­ла­штво зави­чајне сре­дине на један виши ниво. Умет­ничка дела у збирци, преко сталне и повре­мене публике, постала су живи уче­сници кул­тур­них деша­вања у сре­дини која је је и сама имала осе­ћај за умет­ничке и циви­ли­за­циј­ске вред­но­сти.

Радо­слав Миха­и­ло­вић