У Градском музеју постоји нумизматичка збирка, али не и посебан одсек. Збирка се води у оквиру археолошког одсека. Формирање збирке почело је веома рано скупљањем појединачних предмета. У предримском периоду, на простору данашње Бачке, новац који је могао бити у оптицају је келтски, али такав новац Музеј не поседује. Римски новац се ретко налази у бечејском атару. Археолошким ископавањем није констатован. Повремено неки суграђанин доносе комад римског новца који је нађен негде у пољу или дворишту. Такви комади нам говоре о живој трговини између племена настањених у овим крајевима и Римског царства. Остали комади римског новца у нашој збирци набављени су откупом од колекционара. У збирци је нашло место I неколико средњовековних новчића од XIII-XV века. Од XVII века окосницу нумизматичке збирке чини аустроугарски новац све до 1918. године, било да је кован у Мађарској или Аустрији. До стварања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, Музеј у својој збирци поседује новац Србије од 1868. године, када је и почео у Србији да се кује новац (од 1873. г. под називом ДИНАР) до 1917. године. Одређени број комада кованог новца потиче и из Црне Горе од 1906–1914. године. У међуратном периоду од 1918. до 1941. г. заступљен је новац Краљевине СХС и Краљевине Југославије. Из II светског рата у збирци имамо скупљеног новца Србије од 1941–1943. г. и Хрватске такође од 1941. до 1943. г. Најбројнији део збирке чине новци после II светског рата, од 1944. до данас. Нумизматичка збирка данас укупно броји око 1500 комада кованог и папирног новца као и пригодног новца кованог поводом разних јубилеја и великих манифестација. Инвентарских бројева има мање –860, јер се за сваку врсту новца, уколико је то могуће, издваја по најмање два примерка због аверса и реверса.
Највећи број предмета сакупљен је поклоном (инвентарских бројева 419). Школе су у том погледу биле најревносније. Међу њима је предњачила Историјска секција ОШ „Север Ђуркић“ на чијем челу је ранијих година био професор историје Илија Милованов. Ученици су са својим професором скупили велики број разних новчића и све то поклонили Музеју. И друге школе су биле активне: ОШ „Шаму Михаљ“ и „Здравко Гложански“. Међутим и наши суграђани, најчешће колекционари, повремено су Музеју поклањали комаде новца. Међу њима се највише истицао Теодор Крајтнер, велики бечејски колекционар. Није за њим заостао ни Милорад Проданов. Међу дародавцима често су се нашли управо радници Музеја, али и други наши суграђани: Станислав Ратков, Олга Борђошки, Ђорђе Вардић, Драгана Филипчев, Бојана Велицки, Срета Стајић, Весна Живојновић, Зоран Тошев и др. Остали део збирке прикупљен је откупом или разменом.