Нумизматичка збирка

У Град­ском музеју постоји нуми­зма­тичка збирка, али не и посе­бан одсек. Збирка се води у оквиру архе­о­ло­шког одсека. Фор­ми­рање збирке почело је веома рано ску­пља­њем поје­ди­нач­них пред­мета. У пре­дрим­ском пери­оду, на про­стору дана­шње Бачке, новац који је могао бити у опти­цају је келт­ски, али такав новац Музеј не посе­дује. Рим­ски новац се ретко налази у бечеј­ском атару. Архе­о­ло­шким иско­па­ва­њем није кон­ста­то­ван. Повре­мено неки сугра­ђа­нин доносе комад рим­ског новца који је нађен негде у пољу или дво­ри­шту. Такви комади нам говоре о живој трго­вини између пле­мена наста­ње­них у овим кра­је­вима и Рим­ског цар­ства. Остали комади рим­ског новца у нашој збирци наба­вљени су отку­пом од колек­ци­о­нара. У збирци је нашло место I неко­лико сред­њо­ве­ков­них нов­чића од XIII-XV века. Од XVII века око­сницу нуми­зма­тичке збирке чини аустро­у­гар­ски новац све до 1918. године, било да је кован у Мађар­ској или Аустрији. До ства­рања Кра­ље­вине Срба, Хрвата и Сло­ве­наца, Музеј у сво­јој збирци посе­дује новац Србије од 1868. године, када је и почео у Србији да се кује новац (од 1873. г. под нази­вом ДИНАР) до 1917. године. Одре­ђени број комада кова­ног новца потиче и из Црне Горе од 1906–1914. године. У међу­рат­ном пери­оду од 1918. до 1941. г. засту­пљен је новац Кра­ље­вине СХС и Кра­ље­вине Југо­сла­вије. Из II свет­ског рата у збирци имамо ску­пље­ног новца Србије од 1941–1943. г. и Хрват­ске такође од 1941. до 1943. г. Нај­број­нији део збирке чине новци после II свет­ског рата, од 1944. до данас. Нуми­зма­тичка збирка данас укупно броји око 1500 комада кова­ног и папир­ног новца као и при­год­ног новца кова­ног пово­дом раз­них јуби­леја и вели­ких мани­фе­ста­ција. Инвен­тар­ских бро­јева има мање –860, јер се за сваку врсту новца, уко­лико је то могуће, издваја по нај­мање два при­мерка због аверса и реверса.

Нај­већи број пред­мета саку­пљен је покло­ном (инвен­тар­ских бро­јева 419). Школе су у том погледу биле нај­рев­но­сније. Међу њима је пред­ња­чила Исто­риј­ска сек­ција ОШ „Север Ђур­кић“ на чијем челу је рани­јих година био про­фе­сор исто­рије Илија Мило­ва­нов. Уче­ници су са сво­јим про­фе­со­ром ску­пили велики број раз­них нов­чића и све то покло­нили Музеју. И друге школе су биле активне: ОШ „Шаму Михаљ“ и „Здравко Гло­жан­ски“. Међу­тим и наши сугра­ђани, нај­че­шће колек­ци­о­нари, повре­мено су Музеју покла­њали комаде новца. Међу њима се нај­више исти­цао Тео­дор Крајт­нер, велики бечеј­ски колек­ци­о­нар. Није за њим зао­стао ни Мило­рад Про­да­нов. Међу даро­дав­цима често су се нашли управо рад­ници Музеја, али и други наши сугра­ђани: Ста­ни­слав Рат­ков, Олга Бор­ђо­шки, Ђорђе Вар­дић, Дра­гана Филип­чев, Бојана Велицки, Срета Ста­јић, Весна Живој­но­вић, Зоран Тошев и др. Остали део збирке при­ку­пљен је отку­пом или раз­ме­ном.